„Jugo” (Yugo), „jugo koral” (Yugo Koral), „jugo tempo” (Yugo Tempo) ili „zastava koral” (Zastava Koral), je automobil koji se proizvodio u fabrici Zastava u Kragujevcu, u Srbiji.

Razvoj
Istorija Juga počinje 1971. kada nakon predstavljanja modela 101, rukovodstvo fabrike odlučuje da izbaci novi moderno dizajnirani auto, pozicioniran između Zastave 750 i Zastave 101, a zatim bi i zamenio model 750. Takođe je odlučeno da auto bude sopstvene konstrukcije, jer je rukovodstvo smatralo da fabrika ima dovoljno resursa za to. Međutim, sve to je stavljeno u drugi plan zbog osvajanja proizvodnje tada novog modela 101. Tek je 1975. predstavljen projekat novog modela koji je poneo oznaku „Zastava 102.” To će biti vozilo moderne koncepcije sa prednjim pogonom i poprečno postavljenim motorom napred, konkurentno u svojoj klasi (Fijat 127, Reno 5 i Folksvagen Polo). Potpisan je i ugovor o tehničkoj i logističkoj podršci Fijata pri konstrukciji novog modela, pa je time Zastava stekla uvid u tehničku dokumentaciju Fijata 127. Na osnovu crteža i gipsanih modela u razmeri 1:5 rađenih u Institutu za automobile u Kragujevcu, odabran je dizajn eksterijera i enterijera novog auta, a zatim se pristupilo i izradi dokumentacije za prototip i izradi pojedinih mehaničkih delova, na kojima se video uticaj Fijata 127 i veće Zastave 101. 2. oktobra 1978. je ručno izrađena prva Zastava 102, kao rezultat rada stilista i konstruktora iz Kragujevca. Izrađeno je još 3 prototipa, koji su podvrgnuti testiranju u Jugoslaviji i Italiji, a jedan od njih, zeleni, je poklonjen Josipu Brozu Titu, prilikom njegove posete Kragujevcu, a slika tog auta je prva slika Juga ikada objavljena. Cena jednog takvog, ručno sklopljenog prototipa je procenjena na oko 12 miliona dolara. 1979. je izrađeno još 10 prototipa za dalja ispitivanja. Pošto je dizajnerski bio potpuno konkurentan, ostalo je da se odluči koja će biti motorizacija. U neke od prototipa ubačen je motor sa Zastave 101, od 1116 kubika i 55 KS, a u druge motor od 848 kubika i 31 KS. Od slabijeg motora se odustalo jer je bio preslab, a od jačeg jer bi značajno digao cenu auta, i približio ga skupljem „Stojadinu.” Na kraju je odlučeno da se kupi licenca za motor od 903 kubika i 45 KS, dobro poznat sa Fijata 127 i Autobjankija A112. Krajem iste godine je održan konkurs za komercijalno ime novog modela, a među 3000 predloga pobedio je naziv Jugo, koji se dobro uklapao u trend imenovanja automobila po vetrovima.

Popularnost
Iako je u Srbiji Jugo još uvek vrlo popularan zbog niske cene i niske cene delova, kao i zbog prerade na tečni naftni gas, koja dosta smanjuje potrošnju, na internetu i u Americi Juga smatraju za jednog od najgorih automobila ikada. U trenutku kad se pojavio, Jugo je bio jedini istočnoevropski auto na američkom tržištu, pa Amerikanci nisu znali koliko je on bolji od većine njih. Uprkos trudu fabrike i uvoznika, Jugov nivo kvaliteta nije bio adekvatan za prohteve američkih kupaca. Zbog veoma niske cene, mnogi vlasnici su se ponašali nemarno. Zanemarivali su i osnovno održavanje, kao što je zamena ulja, što Jugo nije mogao izdržati. Ali ipak, oni vlasnici koji su se pridržavali uputstava i vršili redovno održavanje uglavnom su imali reči hvale. Poznat je i slučaj Lesli Pluhar, gde je navodno vetar od 80 km/h oduvao Jugo koji je ona vozila preko mosta Makinak u saveznoj državi Mičigen 1989. U tužbi koju je podnela njena porodica ni u jednom trenutku nije tvrđeno da je vetar prevrnuo auto, već da je ona izgubila kontrolu i poginula. Jugo se takođe pojavljuje u velikom broju filmova i serija, kao i muzičkih spotova.

Pesme - video spotovi

Zabranjeno pušenje: „Jugo 45“